Nailazimo na Branislava, učenika drugog razreda vazdušnog saobraćaja. Iz Novog Miloševa zaputio se ka nama, a susret mladih iz svih krajeva zemlje i jeste nemerljiva lepota naše škole.

Upoznajemo pozitivnog, skromnog i nadasve takmičarski orijentisanog mladića. Tragajući za posebnošću koja se krije u svakome od nas, kod Branislava se upoznajemo sa izvanrednim uspehom u karateu. Počeo je da trenira sa 8 godina, a već u 9. je postao član reprezentacije. Тrenirao je u malom klubu sa velikim uspesima – na svetskom prvenstvu u Milanu 2012. godine u kategoriji pojedinačne borbe osvojio je 2. mesto. Zatim je na Evropskom prvenstvu 2015. godine zauzeo 3. mesto u Mađarskoj. Nije potrebno nagađati za Branislava da je i uporan i odgovoran. Samosvesno, on za sebe tvrdi: „Nisam poznat kao strpljiv.“ Ipak, potezi sportskog duha nalažu odricanje na koje je bio spreman od ranog uzrasta.

Za karate Branislav naglašava: „Moraš imati srce i biti hrabar. Trema je prisutna do početka borbe, posle je važno samo da pobediš.”

Izdvaja trenera Novicu Vukelju kao ličnost od posebnog uticaja i nekoga ko ume da pruži podršku. „Treba da budeš staložen, smiren, čak i ako gubiš.“, govorio bi trener. Smatrao je dragocenim njegove poruke. Каže da će pamtiti njegove reči : „Sportista mora da nauči da pomeri svoj ego.” Ne zaboravlja da istakne zahvalnost i celokupnom karate klubu „Mladost” Novo Miloševo.

Budući da Branislav više ne trenira, mogli bismo ga pozvati da se podseti Eliotovih reči: „Nikada nije kasno da budete ono što biste mogli biti“.

Branislave, vredimo jer Te imamo!

Autor teksta: Jovana Jocić