Poći ćemo od pretpostavke da učenici u srednjoj školi već imaju izgrađen stil učenja, ali s obzirom na povećanje obima i kompleksnosti gradiva, nekada je potrebno kombinovati više stilova i tehnika učenja. Svaki pojedinac bira tehniku i stil na osnovu individualnih percepcija. Jednostavnije rečeno, u zavisnosti od polja interesovanja će se razlikovati i brzina učenja gradiva iz određenih oblasti, kao i korišćenje tehnika i metoda koje će rezultirati lakšem usvajanju određenih znanja.

Stilovi koje učenici najčešće koriste:

AUDITIVNI STIL – ovo je stil slušanja. Pribegavaju mu učenici koji imaju sposobnost da najbrže zapamte informacije slušajući predavača ili snimajući sebe i slušajući audio zapis. Ovaj stil je postao još popularniji od kad je nastava prebačena na online platformu.

SOCIJALNI ILI INTERPERSONALNI STIL – dok neko voli da se osami dok uči, neko učenje organizuje u grupi, gde učenici zajedno komentarišu i zajedno savladavaju gradivo. Interakcijom učenici naglas iznose mišljenja i to kako je pojednac razumeo dato gradivo, što omogućava da se uđe dublje u određenu materiju, da se daju konkretni primeri i obrazloženja, pa se gradivo lakše zapamti.

LOGIČKI I MATEMATIČKI STIL – stil koji u svemu traži logiku stvari, polazeći od suštine problema, te povezujući redom logičke sisteme koji se povezuju sa već utvrđenim informacijama. Ovakav način usvajanja gradiva podrazumeva nadogradnju na već usvojenim znanjima, što podrazumeva veliki intelektualni angažman, ali garantuje da ćete se duže sećati i lakše u praksi primeniti gradivo.

VIZUELNI ILI PROSTORNI STIL – stil koji je poprilično individualiziran jer podrazumeva da pojedinac pravi određene šeme ili slike koje će ga asocirati na datu definiciju. U vizuelnom stilu može da se koristi metod početnih slova, gde učenici mogu da nabrajanja poređaju tako da od početnih slova stavki obrazuju reč koja će ih navesti na odgovor.

Pored gore navedenih tehnika učenja, veoma je bitno da se usvoje i tehnike za lakše pamćenje gradiva. One se generalno, najviše tiču organizacije, discipline i usvajanja dobrih navika. Evo nekih koje su najdelotvornije:

ORGANIZACIJA – veoma je bitno dobro organizovati prostor i vreme. Prostor bi bilo poželjno da je uvek isti, dakle da se uvek uči na istom mestu i u istom položaju. Naravno, razlikovaće se položaj tela koji je najudobniji za čitanje lektire, od onog u kojem rešavamo matematičke zadatke. Bitna je organizacija i vremena, dakle,

MAPIRANJE – ovo praktično zanači da treba odrediti intervale vremena u kojima ćemo učiti, a u kojima ćemo praviti pauze. Efikasnim se pokazao stil učenja, koji kao najefikasnije navodi učenje od 45 minuta, posle kojeg se pravi pauza. Kada je sve organizovano i mapirano, tada nam je potrebna

KONCENTRACIJA I FOKUS – maksimalna posvećenost radu. Znači da je potrebno da se sklone sve stvari koje odvlače pažnju i koje bi mogle da skrenu fokus. Dakle, isključiti televizor, mobilni telefon i sl. Nakon isteka prvog intervala učenja, u pauzi dozvoljeno je da se po izboru pauza iskoristi za individualne aktivnosti.