Samosvest

Samosvest – tiče se svih nas

Bilo je reči o Jesperu Julu i njegovom pristupu ravnopravnog dostojanstva…

Tema odnosa sa detetom, odnosno mladim čovekom zavređuje još pažnje, zato biram da to oslikam još jednim tekstom.

Način komunikacije sa mladom osobom stvara odnos, a kroz taj odnos saznajemo o detetu, odnosno mladom čoveku (naravno i o sebi). Ono što je još važnije: ta mlada osoba kroz odnos UČI O SEBI! Ukoliko je odnos kvalitetan, dete/mlad čovek iz njega uviđa da vredi samim tim što postoji. A to je srž: da osoba zavoli svoje postojanje. Vrednost postojanja utemeljena je u samosvesti.

Kako mi to kroz odnos sa mladom osobom razvijamo samosvest kod nje? Kako, odnosno čime to podržavamo? Najpre, odnos definišemo sa detetom, a ne prema detetu, jer se on ne zasniva na poziciji subjekat – objekat, nego dva subjekta koja su ravnopravna. Da bi došlo do razvoja samosvesti, potreban je lični kontakt, autentičnost i empatija. To su vrednosti odnosa kojim se rađa samosvest.

Paralela potreba deteta u odnosu na uzrast može poslužiti za praktično sagledavanje: detetu do treće godine važno je da bude prihvaćeno, a od treće da bude podučeno – tada „lovimo“ samosvest. Kada stasa do tinejdžera, tada mu je samo potreban sparing partner. Ova uzrasna dob je nama najvažnija, jer radimo sa mladim ljudima i presudno nam je da razumemo šta je njima potrebno.

Skrenula bih pažnju i na to šta ukida put razvoju samosvesti. To je, između ostalog, fizičko i psihičko nasilje kao „neprijatelj samosvesti“.

Kako ovaj pristup izgleda u svakodnevnom životu? Kojim aktivnostima ćemo podstaći da se kod deteta, odnosno mladog čoveka razvije samosvest? Neki od načina su: davanje povratne informacije dok nešto rade, praćenje i pokazivanje interesovanja za to kako im je dok to rade, kako se osećaju, dati im priznanja za ono što jesu, bez vrednovanja i procene kako su nešto uradili. Dobro je da im kažemo da obogaćuju naš svet i da smo zainteresovani za njihov, jer tada su i oni spremni da nas pozovu „tamo“ kada se nešto dešava.

Važno je da ne demonstriramo MOĆ kao roditelji, nego VREDNOST roditeljstva, jer biti nečiji roditelj nije pitanje moći, već zastupanja vrednosti koje želite da prenesete deci.

Hoćemo li se sada zapitati šta činimo i na koji način to radimo u odnosu sa detetom, odnosno mladim čovekom?

Tema je obimna i zato neka ovaj komad priče posluži da odškrinemo vrata i pođemo putem aktivnog odnosa u kojem smo zapitani i zainteresovani šta se sa mladim čovekom događa i na koji način možemo biti deo toga.  

psiholog Jovana Jocić

Tekst je baziran na principima i vrednostima Family lab-a organizacije kojoj upućujem izrazitu zahvalnost na plemenitim znanjima.

Za potpuniji prikaz ove teme poslužila je radionica „Razvoj samosvesti kod deteta“ koju sam posetila, a koju su vodile: Lidija Marković, psiholog i Elvira Stefanović, pedagog.