fbpx

Radomir Dabetić (Novi Sad, 1949). Radio je kao profesor književnosti i jezika te teorije, kulture i sredstava masovnih komunikacija u Karlovačkoj gimnaziji i Srednjoj mašinskoj školi (1976-1997) i kao predavač srpskog jezika u Novosadskoj novinarskoj školi (2003-2006). U stručnim časopisima i zbornicima objavljivao je radove iz oblasti metodike nastave književnosti i jezika, a naročito se bavio programiranom nastavom gramatike.

Svojoj školi odužio se dvema monografijama (1996-2011). Iz tog perioda ostale su i knjige Grafofolije u nastavi književnosti (Budućnost, 2000), Dva moja vajara: Slobodan Bodulić/Ratko Gikić (Svetovi, 2000), Koji ljudi govore koga kada treba koji/novinarska ogrešenja o jezik (Dnevnik, 2012) i serija tekstova o jeziku u medijima u specijalizovanom časopisu Link.

Prozu objavljivao u Zlatnoj gredi, Letopisu Matice srpske i Krovovima, a prevode u mnogim srpskim i jugoslovenskim časopisima.

REČ LOKAL NASTALA JE OD GLAGOLA LOKATI

,,Jedan moj dalјi rođak bio je zakupio lokal na pijaci i u njemu otvorio pržionicu kafe. Pržio je i prodavao kafu pa, posle, odustao. A sin moga prijatelјa držao je, jedno vreme, lokal u kojem se, osim kafe, služilo i ono što se od kafe ne razdvaja. Ovako mi je, u tom jeftinom lokalu kojeg više nema, kolega profesor objasnio poreklo ove reči: „U lokalu se loče, što znači da je imenica lokal nastala od glagola lokati.“ „Ja ti verujem, ali nemoj da si to nekom drugom pričao!“ odgovorih mu posle gutlјaja loše rakije. A u jednoj uglednoj gimnaziji svoje pauze u rasporedu časova, tzv. prazan čas, profesori su zvali moralnim ili nemoralnim. Moralne su bile one koje su se morale pojaviti jer drugačije nije moglo, a nemoralne one koje nisu morale, ali kolega rasporedžija nije umeo da ih izbegne. Kada je, već, o ovoj šalјivoj etimologiji reč, podsećam vas na ono što svi znaju: Ime Muhamed nastalo je od muha + med.

I sada evo jedne smešne slike: Na krov jednog lokala popelo se nekoliko lokalnih političara pa raspravlјaju i donose nekakve odluke. Kada se to desilo? Nikada. Ali sudeći po ovakvim naslovima u našim medijima to se događa svakodnevno:

            „Ubuduće će se visina poreza na imovinu određivati na lokalu“

            „Koalicije na lokalu ne odražavaju stanje u Republici“

            „Lokal odgovoran za funkcionisanje komunalnih preduzeća“

            „Kulturi se na lokalu crno piše“

            „Informisanje na lokalu u rukama opštinskih moćnika“

Sudeći po ovakvim rečenicima neko bi mogao da pomisli da su novinari, zaista, u nekom lokalu dobrano potegli – lokali. (A čovek koji je lokao teško može da misli, niti šta govori niti šta piše.)

Svi znaju da reč lokal označava neko, nekakvo mesto. Obično je to manja radnja, prodavnica, zanatska radionica, berbernica. Često ova reč označava kafanu, kafić, bife. Lokal je i broj telefona u nekoj firmi, u kancelariji, koji dobijamo preko centrale a ne direktnim pozivom. Sve ređe, ali još uvek u nekim krajevima, lokal je autobus koji vozi do obližnjeg mesta, obično iz varošice do sela u blizini (i obrnuto). Ako vas ne mrzi napravite bilo koju kombinaciju ovih reči i videćete da ni u jednom slučaju nećete upotrebiti predlog na. Nikada nećete reći: da ste bili na prodavnici, da ste popili odličnu kafu na onom kafiću, da ste se zadržali na kancelariji ili da ste se u posetu prijatelјu dovezli na lokalu. Pa zašto, onda, tako pišete i govorite u medijima (koji vas hlebom hrane)?

Evo jednog mogućeg odgovora: To je vrlo čest, moglo bi se reći uobičajen izraz. Izraz u modi. A u modu (govor novinara) ušao je iz politike – tako, govoreći o opštinama, kažu mnogi političari: Mi ćemo na lokalu… Rezultati izbora na lokalu… Situacija na lokalu…

Kako je ova jezička glupost nastala lako je objasniti. Izraz na lokalu je zapravo skraćenje izraza na lokalnom nivou. Ali šta onda ako razumemo kako je do ogrešenja o jezik došlo? Ništa! Treba jasno reći da reč lokal ima mnogo značenja ali da nikada ne označava opštinu. Niti će. Istina, mnoge reči u toku razvoja jezika dobijaju značenja koja ranije nisu imale, nova značenja, zadržavajući i dotašnja, starija. Da navedemo samo dva, jednostavna i svima bliska primera: dobro poznata reč šolјa dobila je (pretpostavlјam) tek u HH veku i značenje keramičke posude u koju izbacujemo iz organizma štetne telesne materije i zatim povučemo vodu. Dok kod nas nisu postojali engleski klozeti (water closet) ni šolјa nije mogla dobiti još jedno značenje – nije nam trebalo. (Isto, novo, značenje za obeležavanje ovog predmeta u kupatilu, ili posebnoj prostoriji za obavlјanje fizioloških potreba, dobila je i reč školјka.) Drugi primer je još bliži našem vremenu: satelit je bio pratilac svoga gospodara (telohranitelј, rekli bismo danas) pa je, vremenom, dobio značenje sledbenika, privrženika nekim idejama. Istorijske prilike dovele su do jačanja nekih država, a slabe su postale njihovi sateliti. Razvijala se i nauka pa je reč satelit počela da označava i određena nebeska tela koja se okreću oko planeta. U drugoj polovini HH veka, kada su Rusi i Amerikanci pa i mnogi drugi počeli u kosmos da šalјu komplikovane aparate koji kruže oko Zemlјe (i svašta rade), reč satelit dobila je još jedno značenje.

A zar ne može nešto što je trenutna jezička moda biti prihvaćeno i ostati trajno u jeziku? Može, ali vrlo retko. U biti svake mode je da je prolazna. Traje dok je se značajni i važni pridržavaju. (Nije značajno zašto su važni.) Evo u odevanju: ostale su samo visoke potpetice i muška mašna.

Ili: Zar neće, po istom principu po kojem su šolјa, školјka i satelit dobili nova značenja i reč lokal dobiti novo značenje i početi da označava opštinu? Neće, jer princip nije isti. Da bi se jedna reč prihvatila, da bi se novo značenje „primilo“, ono mora biti prihvatlјivo za sve lјude i, još važnije, novo značenje mora biti prihvatlјivo (kao da se uvek baš tako govorilo) u svim govornim situacijama. A ja sam siguran, kao što ste i vi sigurni, da će uvek biti lјudi koji će rado prihvatiti da budu lokalni funkcioneri, ali niko od njih neće pristati da bude predsednik lokala“.