Navršilo se 60 godina od kada je Jurij Gagarin obleteo Zemlju. Na predlog Rusije, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je proglasila 12. april kao Međunarodni dan leta čoveka u kosmos. Tim povodom osvrnućemo se na nekoliko zanimljivih činjenica o istorijskom letu i njegovom vinovniku.

Zanimljivo je to da je Gagarin bio radnik u čeličani i u konkurenciji među hiljadu kandidata. Da izvede let u svemir izabran je zbog svoje izdržljivosti, ali ulogu je igralo i to što je imao skromno poreklo.

Let je bio veoma rizičan, a koliko su prognoze bile loše govori i činjenica da su napravljena tri saopštenja za javnost: dva u slučaju da se let ne završi dobro i samo jedno koje u sebi sadrži vesti o pozitivnom ishodu leta.

Letelica Vostok 1 kojom je izveden let, imala je aktivirano automatsko upravljanje, jer tada nije bilo poznato kako će čovek da reaguje i da se ponaša kada dođe u bestežinsko stanje.

Jedino što nije pošlo po planu je sletanje. Mesto gde se katapultirao iz svoje kapsule bilo je 7km udaljeno od cilja i završio je u bašti jedne bake u regionu Saratov, gde je morao da dokazuje da nije strani špijun.

Poginuo je u martu 1969.godine pri rutinskoj vežbi na avionu Mig-15UTI. Postoje razne teorije o uzroku pada aviona.

Učenici koji se opredele za upis na smer Tehničar vazdušnog saobraćaja imaće priliku da obrade ovu temu detaljnije, u okviru predmeta Istorija vazduhoplovstva.