fbpx

O jeziku…lepo rečeno

PREMA TOGME – DABOGME

Znam, znam da se ne kaže „prema togme“ i da je ovo „g“ višak. Ama, ceo naslov ovog teksta o ogrešenju o jezik je, paradoksalno, svojevrsna greška, ačenje sa jezikom

Drug Tito jaše na čelu kolone

Onomad sam na jednoj lokalnoj televiziji čuo da će, to isto veče, ispred Gradskog odbora jedne velike i uvažene političke partije, o političkom programu, svom i svoje partije, govoriti predsednik tog istog Gradskog odbora i kandidat za poslanika u Skupštini Vojvodine. Poznajem ga (Novi Sad još uvek nije naročito veliki grad) pa pođem da čujem šta će nam, svojim sugrađanima, obećati, da bismo glasali za njega...

Po pitanju karona i zapete

Davno sam uočio da mnoge televizijske kuće, u toku emitovanja pojedinih emisija, u dnu slike emituju kratke vesti i reklame, s desna na levo, u prostoru koji liči na usku traku. Ali tek nedavno sam naučio da se ova traka zove kajron. Sad, eto, znam kako se zovu „slova što trče u dnu ekrana“ zajedno sa mnogobrojnim i raznovrsnim greškama.

Prestolonaslednik nema presto

Reči imaju svoja značenja i o njima se mora voditi računa. Nedopustivo je nazivati nešto ili nekoga pogrešno jer u takvim slučajevima mediji, zapravo, prenose pogrešne, netačne informacije. A njihova je obaveza, misija i sama svrha postojanja da nas informišu. Naravno istinito. Da li se varam?

Reč lokal nastala je od glagola lokati

A u jednoj uglednoj gimnaziji svoje pauze u rasporedu časova, tzv. prazan čas, profesori su zvali moralnim ili nemoralnim. Moralne su bile one koje su se morale pojaviti jer drugačije nije moglo, a nemoralne one koje nisu morale, ali kolega rasporedžija nije umeo da ih izbegne. Kada je, već, o ovoj šalјivoj etimologiji reč, podsećam vas na ono što svi znaju: Ime Muhamed nastalo je od muha + med.

Greške nisu strašne

1977. godine, u „Nezavisnim izdanjima“ Slobodana Mašića, Milovan Danojlić objavio je duhovitu i oštroumnu knjigu Muka sa rečima u kojoj je, na jednom mestu, napisao kako se u novinama jezikom najbolјe služe sportski izveštači. Uočio je kako se na stranicama posvećenim sportu...

Dobitnik je dobio dva dobitnika

Znam da je naslov nejasan i ni malo novinarski. I znam da bi ovakav naslov u novinama teško naveo bilo koga da pročita tekst koji, ispod, sledi. On je neinformativan, nejasan, glup, a ne može ni biti drugačiji jer ne znači ništa. On je, međutim, gramatički potpuno ispravan, kao što je ispravna i rečenica...

Komad nije u modi

Sećate li se pozorišnog komada „Gospođa ministarka“? O ministarki će biti reči u jednom drugom tekstu, ali ni o komadu neće biti reči jer nije u modi. Već nekoliko godina i u letnjoj i u zimskoj sezoni nose se projekti. I bukvalno, čak i kada je o modi odevanja reč, modna prikazanija su iz revija izrasla u projekte. Upoznao sam, slučajno, jednu poslenicu iz sveta mode.

Šta je to NSZ?

Nisu skraćenice omilјene samo u novinarskim tekstovima. Pogledajte samo kako se zovu neke institucije: SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti), NIS (Naftna industrija Srbije), PMF (Prirodno matematički fakultet). Ali, dok dobar broj obrazovanih lјudi tačno zna šta je SANU (a šta znači VANU ili, još uvek, JAZU), dok mnogi znaju šta znači i svakodnevno koriste skraćenicu NIS kao samostalnu reč (kao imenicu koja ima gramatičke kategorije kao i druge imenice) i dok svi studenti i mnogi njihovi roditelјi (te ostala mnogobrojna rodbina) znaju šta je PMF, većina stanovništva niti zna šta ove skraćenice znače niti je, na žalost, ikada čula za njih.

Koji ljudi govore koga kada treba koji?

Onako, kako je napisala novinarka u svojoj (reklamnoj) reportaži sa Kopaonika ispada da vredni radnici koji se staraju o skijaškim stazama ovu stazu zapostavlјaju i, umesto nje, redovno održavaju zapadnu stranu sveta.

Ukrasni nakit

Svi znamo, pa valjda i novinari, da je pleonazam nagomilavanje sinonima u tekstu i da je, naročito u njihovim tekstovima, to ozbiljna stilska pogreška jer je takvo nagomilavanje, dodavanje reči sa istim ili vrlo sličnim značenjem, izlišno za smisao teksta. Naročito je loše, jer je besmisleno, kada neko napiše...