Učenik koji niže osmehe dok “jedri” hodnicima škole.

Zapravo, jedri i doslovno! Otkrićemo u redovima koji slede.

Upoznajemo Konstantina koga najčešće oslovljavamo sa Kole. Kreativno biće orijentisano na stvaranje – njegova dela su iznad onoga što prepoznajemo u rečima.

A sada, jedrenje: Konstantin nas upućuje o različitim vrstama jedrenja i jedrilica, kao i neoprenske opreme. Kaže da prati stanje na vodi, a posebno pravac i jačinu vetra. “Osluškivanje vetra”, naglašava Kole, “je najvažnije.” Opisuje kako uživa kada jedri po Dunavu, jer je tada najbliži prirodi i njenoj lepoti.

Mogla bih iz prijatnih susreta sa Koletom reći kako čujem njegovu priču: kao da se osluškujući vetar, potpuno prepusti sebi i vodi. Ima svoj pravac plovidbe. On je kormilar koji ume da prati tišinu površine, ali ne odustaje ni od talasa.

Ne možemo da se ne zapitamo: nije li to najvažnije?

Kole nenametljivo pokazuje svoj potencijal. On je svestran i radoznališću osvaja slušaoce. Ali, pre svega, on je radost i živost!

Priznaje i da je uporan do granice tvrdoglavosti. Ipak, Kole je neko ko se ne takmiči, osim sa sobom.

Porodica je na prvom mestu u rangiranju njegovih životnih vrednosti. Privrženost porodici i domu je Koletov identitet, a zadovoljstvo i uzivanje je njegovo drugo ime.

Zato, možemo još samo dodati da Koletu želimo dobar vetar i sigurnu plovidbu!

Кole, vredimo, jer Te imamo!

*naslov pesme Massima Savića

Autor teksta: Jovana Jocić