Međunarodni dan maternjeg jezika

Međunarodni dan maternjeg jezika

Jezik – najsavršenije sredstvo komunikacije – kao takav, verovatno je najvažnija komponenta nacionalnog identiteta ili identiteta jedne kulture. Ali, jezik nije samo to. Ako sa ovog opšteg, tj. kolektivnog plana pređemo na individualni, možemo zaključiti da je i svaki čovek u najvećoj meri određen jezikom koji koristi. U ovom slučaju, reč jezik može imati uže značenje: dakle ono koje se tiče svake individue, svakog od nas posebno – jer svako od nas ima „svoj“ jezik, izraze ili fraze koje ga odlikuju, po kojima je prepoznatljiv, i po kojima se razlikuje od drugih.

Međutim, maternji jezik, iako upućuje na mater, majku, nije baš u vezi s njom. Dakle, neko koga je rodila Kineskinja, ali ne u Kini već u Srbiji, vrlo lako za svoj maternji može imati srpski, a ne kineski. Isto tako, neko može biti srpski prestolonaslednik, kao naš Aleksandar II Karađorđević, ali mu srpski ne mora biti maternji, već engleski. I to ne zato što mu mater nije Srpkinja, već što je sticajem istorijskih okolnosti rođen i odrastao na engleskom govornom području. Prema tome, maternji jezik nije jezik matere. To je jezik na kom smo progovorili, naš prvi jezik – jezik na kome sanjamo.

I baš zbog svega ovoga zaključujemo koliko je jezik moćan. On probija granice jedne nacije, države, kulture, a opet čuva identitet, sav je od identiteta – on je u stvari njegovo srce. Identitet identiteta.

A što je najzanimljivije i najlepše, jezik nije sebičan, jer dozvoljava ljudima da imaju i dva maternja jezika. Te osobe zovemo bilingvalnim. U Vojvodini, na primer, mnogo je takvih ljudi: neko u kući govori mađarski, a na ulici ili u školi srpski. I savršeno vlada i jednim i drugim. I savršeno razume, shvata, tj. ima razumevanja i za jedne i za druge. Odnosno, identifikuje se i s jednima i s drugima.

Zbog toga, Međunarodni dan maternjeg jezika jeste i jedan podsetnik na činjenicu da je čuvanje identiteta važno jer upravo ono omogućava razumevanje drugog, različitog – spajanje sa različitim. I najvažnije: samo takav odnos prema sebi, prema svom identitetu, može od nas stvoriti kosmopolite.

A ono što nažalost mnogi, u svom snobizmu, uporno ne shvataju jeste sledeće: kosmopolitizam van toga ne postoji.

Bogdan Spasić