Kada neko zavlada tihim sjajem, to onda izgleda ovako…

Stefan je stigao u našu školu ove godine. Priključio se drugom razredu na smeru vazdušnog saobraćaja.

Zaintrigirao je tihom i blagom energijom, a mogli smo primetiti i da je vrlo duhovit i svestran, ali naziralo se da je to tek početak njegovog prostranstva, jer ono što je Stefan doneo sa sobom otkrivalo se vremenom.

Marko Stanisavljević, učenik koji je sa Stefanom u odeljenju uverio nas je u to : ”Potrebno je vreme da otkrijete ko je Stefan i tokom druženja bolje shvatite koliko je dobar.”

O Stefanu mnogo govore i životne vrednosti koje su mu orijentir: porodica i činjenje dobra drugima. Respect!

Budući da uživa kada vreme provodi sa društvom napolju, zainteresovalo ga je fotografisanje. Zapravo, kada se vratio iz Mađarske, gde se do tada školovao, shvatio je, kaže, koliko mu je nedostajao Novi Sad. „Počeo sam ponovo da primećujem ovaj grad!“ …Tako su nastajali i nizali se foto-zapisi iz šetnji. Stefan ističe da, prilikom fotografisanja ne stavlja u fokus sadržaj, već želi da zabeleži lepotu koju prepozna u trenutku. „Jednostavno volim fotografiju! “, kaže Stefan.

Pitali smo profesorku engleskog jezika, Draganu Žigić, da iznese svoje viđenje o Stefanu: “U razredu ga u šali zovemo God of English i sve su oči uprte u njega kada naiđemo na neku nepoznatu reč, ili frazu. Dečko sa velikim brojem interesovanja, čija reč je skupa, ali izuzetno vredna.”

U iščekivanju novih trenutaka iz objektiva Stefanovog telefona, prisećamo se Antića koji je takođe beležio dragocene trenutke i verujemo da Stefan isto tako zna čaroliju koju fotografija može oživeti:

“Najvažnije na svetu- to je:
umeti videti vetar i čuti sneg kako pada
Umeti dotaći sumrak na prvom uglu
I osetiti na usni zeleni ukus mesečine.”

Stefane, vredimo jer Te imamo!

Autor teksta: Jovana Jocić