fbpx

Radomir Dabetić (Novi Sad, 1949). Radio je kao profesor književnosti i jezika te teorije, kulture i sredstava masovnih komunikacija u Karlovačkoj gimnaziji i Srednjoj mašinskoj školi (1976-1997) i kao predavač srpskog jezika u Novosadskoj novinarskoj školi (2003-2006). U stručnim časopisima i zbornicima objavljivao je radove iz oblasti metodike nastave književnosti i jezika, a naročito se bavio programiranom nastavom gramatike.

Svojoj školi odužio se dvema monografijama (1996-2011). Iz tog perioda ostale su i knjige Grafofolije u nastavi književnosti (Budućnost, 2000), Dva moja vajara: Slobodan Bodulić/Ratko Gikić (Svetovi, 2000), Koji ljudi govore koga kada treba koji/novinarska ogrešenja o jezik (Dnevnik, 2012) i serija tekstova o jeziku u medijima u specijalizovanom časopisu Link.

Prozu objavljivao u Zlatnoj gredi, Letopisu Matice srpske i Krovovima, a prevode u mnogim srpskim i jugoslovenskim časopisima.

Koji ljudi govore koga kada treba koji?

Pa novinari, naravno, jer o njima je reč u ovim kratkim poukama o jeziku. Pokazaćemo neke greške u upotrebi odnosne zamenice koji, koja, koje koje (ne treba zapeta ispred zamenice) svaki novinar može lako zapamtiti i, sledstveno tome, izbeći i, pri kraju ovog teksta, objasniti otkuda baš ovakva upitna rečenica u naslovu.

Pogledajmo iskaze (rečenice) kakvima vrve sve naše novine ili do nas dolaze posredstvom televizije i radija:

Izbori zakazani za 11. maj, koji će se održati  zajedno sa lokalnima…

Na sednici je govorio i predsednik Upravnog odbora, koji je izjavio…

Skijaška staza se nalazi na zapadnoj strani, koja se svakodnevno održava…

Verovatno ste odmah primetili šta u ovim složenim rečenicama ne valјa. To je lako kada se posmatraju ovako istrgnute iz dužeg teksta, ali kada čitamo tekst u novinama ili slušamo (nije važno da li tekst izgovara spiker ili sam novinar) ove greške nam mogu promaći. Zato je izuzetno važno da novinari svoje tekstove pišu koncentrisano (Da li postoje skoncentrični krugovi?) i što je moguće sporije. Još bi bolјe bilo da ih pogleda lektor. No, jasno je da su novinari prinuđeni da rade brzo i da, pri tome, budu srećni ako neko od kolega ima vremena i volјe da pogleda njihov tekst jer – lektora nema. Zato novinari treba da budu i bolјi poznavaoci jezika od prosečnih čitalaca/slušalaca/gledalaca. I to bi bilo dobro.

Vratimo se sada, ipak, greškama u navedenim primerima! Evo kratkog objašnjenja: u sve tri navedene složene rečenice druga rečenica je odnosna, a odnosne rečenice se u našem jeziku prave pomoću odnosne zamenice koji, koja, koje i to tako da ova zamenica stoji odmah iza reči na koju se odnosi. Ako ne napišemo tako napravićemo lošu, nepravilnu i nejasnu a, ponekad, i rečenicu koja kazuje čistu glupost. Pogledajmo:

U prvom primeru novinar je hteo da saopšti da će se izbori održati u isto vreme kad i lokalni, a rekao je da će se 11. maj održati u isto vreme kad i izbori. Ako ne bude izbora neće nam svanuti ni 11. maj – idemo odmah u 12. A moglo je (i moralo) ovako:

Izbori, koji će se održati zajedno sa lokalnima, zakazani su za 11. maj.

U drugom primeru novinar je želeo da kaže da je neki predsednik nešto izjavio ali, pošto odnosna zamenica nije odmah iza reči predsednik, ispalo je da je izjavu dao Upravni odbor koji, kao organ upravlјanja, može da donese neki zaklјučak ili odluku, ali ne može da govori i da daje izjave. Trebalo je ovako:

Na sednici Upravnog odbora govorio je i predsednik koji je rekao…

U trećem primeru nemara i neznanja jedan drugi iskaz (u navedenoj rečenici, naravno) treba da bude odnosna rečenica:

Skijaška staza, koja se nalazi na zapadnoj strani, svakodnevno se održava.

Onako, kako je napisala novinarka u svojoj (reklamnoj) reportaži sa Kopaonika ispada da vredni radnici koji se staraju o skijaškim stazama ovu stazu zapostavlјaju i, umesto nje, redovno održavaju zapadnu stranu sveta.

A sad, ubrzano prema kraju: u svim slovenskim jezicima pa, dakle i u srpskom, postoje razlike u promeni reči po padežima u zavisnosti od toga da li se radi o nečem živom ili o neživom. U deklinaciji imenica, zamenica, prideva i brojeva (u muškom rodu) kada se odnose na živa bića akuzativ jednine jednak je genitivu, a kada se odnose na nešto neživo akuzativ jednine je jednak nominativu.

Ovde ćemo skrenuti pažnju samo na jednu grešku koju često vidimo (ili čujemo) u tekstovima novinara, a javlјa se kod upotrebe odnosno-upitne zamenice: koji. Pažlјivijima svakako nisu promakli ovakvi iskazi:

Ugovor koga su potpisali…

Zakon koga treba da sprovede…

Manastir koga su još u prošlom veku…

Novac koga je trebalo obezbediti…

Autobus koga su napustili…

U svim ovim primerima zamenica se odnosi na nešto što nije živo pa, prema tome, četvrti padež, akuzativ, zamenice koji (koja, koje) glasi isto kao i nominativ: koji (koja, koje).

Nije teško zapamtiti pravila:

  • Ako se koji (koja, koje) odnosi na nešto živo, akuzativ je jednak genitivu.
  • Ako se koji (koja, koje) odnosi na nešto neživo, akuzativ je jednak nominativu.

Eto, kada novinari govore/pišu koga kad treba koji ne samo što greše u upotrebi padeža već prekoračuju ovlašćenja (što je, možda, krivično delo) jer se, oživlјujući ono što je neživo, petlјaju u božje poslove.