Kako mi vidimo pružanje podrške našim učenicima?

Najpre, DA LI PREPOZNAJEMO POTREBU ZA PODRŠKOM?

Da li su adolescenti spremni da to prepoznaju?

Ako…

• nam misli često narušavaju dobro raspoloženje
• teškoće u izvođenju svakodnevnih aktivnosti utiču na bezvoljnost i efikasnost
• je prisutno izraženo nezadovoljstvo svojim i postupcima drugih ljudi.
• se često osećamo uplašeno, ljuti smo, uznemireni..
• samopouzdanje nije dovoljno razvijeno.
• osećamo nedostatak motivacije
• I još veliki broj AKO..jer ne uspemo da ostvarimo ciljeve

Svakome od nas je povremeno, ili često potrebna podrška.

Važna nam je kao potvrda da nas neko prihvata i da negde pripadamo.

Ako imamo u vidu školsku sredinu jednog adolescenata, podrška koju možemo pružiti grana se u tri pravca, koji se često ukrštaju i integrišu.

Naša podrška je:

intelektualna

• pomoć u savladanju nastavnog gradiva, uspostavljanje radnih navika i podsticaj lične motivacije. Ovo može biti izvedeno u koordinaciji sa pedagogom, kao i na relaciji učenika-profesor.

Ovde je objedinjen pedagoško-motivacioni aspekt pružanja podrške.

 emocionalna

• bolje razumevanje i prihvatanje sopstvenih doživljaja, ali i doživljaja drugih ljudi

socijalna

• odnosi u socijalnom okruženju: kako se odnosimo prema vršnjacima (saradnički, ili takmičarski), koliko smo uključeni u grupu i koji položaj imamo unutar grupe (grupni procesi i dinamika), budući da odnosi mogu biti neretko konfliktni, ili da vlada nezainteresovanost i apatija sa tendencijom asocijalnog ponašanja.

Pružanje  podrške odvija se putem individualnog razgovora sa ciljem boljeg razumevanja sebe i drugih.

Mogli bismo to nazvati:  SASTANAK SA SOBOM, jer otkrivamo sebe i svoje potrebe, kao i način zadovoljavanja tih potreba.

psiholog Jovana Jocić