fbpx

Radomir Dabetić (Novi Sad, 1949). Radio je kao profesor književnosti i jezika te teorije, kulture i sredstava masovnih komunikacija u Karlovačkoj gimnaziji i Srednjoj mašinskoj školi (1976-1997) i kao predavač srpskog jezika u Novosadskoj novinarskoj školi (2003-2006). U stručnim časopisima i zbornicima objavljivao je radove iz oblasti metodike nastave književnosti i jezika, a naročito se bavio programiranom nastavom gramatike.

Svojoj školi odužio se dvema monografijama (1996-2011). Iz tog perioda ostale su i knjige Grafofolije u nastavi književnosti (Budućnost, 2000), Dva moja vajara: Slobodan Bodulić/Ratko Gikić (Svetovi, 2000), Koji ljudi govore koga kada treba koji/novinarska ogrešenja o jezik (Dnevnik, 2012) i serija tekstova o jeziku u medijima u specijalizovanom časopisu Link.

Prozu objavljivao u Zlatnoj gredi, Letopisu Matice srpske i Krovovima, a prevode u mnogim srpskim i jugoslovenskim časopisima.

Gospođa ministarka

Naš jezik, za razliku od nekih drugih, ima gramatičku kategoriju roda, muškog ženskog i srednjeg. Učeći svoj jezik mi smo prihvatili, od najranijeg detinjstva da je imenica sto muškog roda, a stolica ženskog iako, u stvarnosti, u prirodi ni sto ni stolica nemaju nikakav rod.. Prihvatili smo i da je dete srednjeg roda mada je dete ili dečak, ili devojčica. Gramatički rod nije isto što i prirodni.

U našim medijima, uglavnom, novinari paze na rod pa se sada, bez izuzetka piše o radu direktorice ili neke političarke, prenose se izjave predsednice (nečega). Zna se ko su urednice i novinarke. Dobro je, nema problema! Ali čim kod nas neko kaže: “Nema problema!“ svi znamo da tu nešto neće valјati, negde će da zapne.

A zapelo kod nekih drugih zanimanja. Ne tako davno umrla je Jelena Genčić a sportski kometnator, stručnjak za tenis, rekao je da je ona bila prva trenerica Novaka Đokovića. Ne bi bilo bolјe ni da je rekao da je bila trenerka. I jedno i drugo su odevni predmeti u kojima vežbaju sportisti pa nije dobro ženu, koja je trener zvati trenerkom. Nije dobro ni zvati je ženskim trenerom jer ova sintagma označeva nekoga ko uvežbava, trenira žene. Jednostavno, za ovaj posao nemamo dobru reč u ženskom rodu a nikako nije dobro ogrešeti se o jezik zarad rodne ravnopravnosti.

Gramatika nam, naravno, omogućava da od imenice trener, koja je muškog roda, napravimo imenicu ženskog roda. Ali nam semantika ne dozvolјava. Ne možemo, stoga, ni ženu koja je pisac nazvati pisačicom (asocira na neku mašinu) niti je smemo zvati pisalјkom (to je olovka) mada pevačicu, lošu, možemo nazvati pevalјkom. Policajac koji kontroliše saobraćaj (i kažnjava nas ne malim sumama novca) je saobraćajac, ali ako je to žena ne bismo je smeli nazvati saobraćajkom jer ova reč označava sobraćajnu nezgodu, nesreću, krš i lom, krv i žrtve.

Nešto drugačiji razlozi ne daju nam da od reči rukovodilac napravimo rukovodilicu. Možemo, jezik ima tu mogućnost, ali bi se narod iskidao od smeha. Još smešnije bi bile vozakinja, vozilica ili vozačica (autobusa), vodilica, vodičkinja, ili vodačica (turistička).

Neke, pak, imenice ženskog roda, koje označavaju zanimanja, promenile su značenje. Tako je policajka, koja je ranije označavala isklјučivo ženu udatu za policajca, danas postala žena policajac. I to je, koliko sam primetio, većini lјudi prihvatlјivo. Isto se desilo i sa imenicama oficirka, kapetanica, majorica. Nije nam strano da njima označavamo žene koje u vojnoj službi imaju određene činove, iako su sve do nedavno ove imenice označavale isklјučivo supruge.

Isto je i sa ministarkom. Reč je proširila svoje značenje i, sada, osim ministrove žene ova reč označava i ženu koja je ministar (muž će, možda, u tom slučaju biti gospodin ministarac ali gimnazista Raka će i dalјe ostati ministarsko prase). Setili ste se!

Ne volim kada naši novinari ženu koja je ministar zovu gospođa ministarka. Kod nas postoji samo jedna ministarka a to je Živka, žena mandarina Si Po Po koja je htela da svog zeta protera u Ivanjicu, a svoju već udatu kćer uda za kožarskog trgovca i počasnog konzula Nikaragve, mada ovo poslednje nije umela ni da izgovori. Gospođa ministarka je uspalјena, neobrazovana i primitivna žena i tu ništa ne pomažu ni rodna ravnopravnost ni gramatička pravila. Piši, ujka Vaso!