fbpx

Radomir Dabetić (Novi Sad, 1949). Radio je kao profesor književnosti i jezika te teorije, kulture i sredstava masovnih komunikacija u Karlovačkoj gimnaziji i Srednjoj mašinskoj školi (1976-1997) i kao predavač srpskog jezika u Novosadskoj novinarskoj školi (2003-2006). U stručnim časopisima i zbornicima objavljivao je radove iz oblasti metodike nastave književnosti i jezika, a naročito se bavio programiranom nastavom gramatike.

Svojoj školi odužio se dvema monografijama (1996-2011). Iz tog perioda ostale su i knjige Grafofolije u nastavi književnosti (Budućnost, 2000), Dva moja vajara: Slobodan Bodulić/Ratko Gikić (Svetovi, 2000), Koji ljudi govore koga kada treba koji/novinarska ogrešenja o jezik (Dnevnik, 2012) i serija tekstova o jeziku u medijima u specijalizovanom časopisu Link.

Prozu objavljivao u Zlatnoj gredi, Letopisu Matice srpske i Krovovima, a prevode u mnogim srpskim i jugoslovenskim časopisima.

DA NIJE DOGAĐAJ NEČIJI UJAK?

,,Zamislite jednu ovakvu rečenicu: Da bismo ispoštovali želјu naših gledalaca da što bolјe budu obavešteni o događaju koji ste najvili, mi ćemo  iskontrolisati da li je događaj ispraćen kako treba. Nisam je čuo ni od koga, ni pročitao. Nisam još, mada me ne bi iznenadilo i da je čujem jer glagole ispoštovati, iskontrolisati i ispratiti čujem i pročitam svakoga dana.

I vi?

Naravno, i vi.

I šta tu nije u redu i što meni smeta kada čujem ili pročitam ove glagole?

Odmah da priznam: ovi glagoli su gramatički potpuno pravilni. Nastali su dodavanjem prefiksa ispred glagola poštovati, kontrolisati i pratiti a označavaju radnju koja je završena. Na isti način su (uzmimo ovaj primer) od glagola trčati nastali glagoli potrčati, pretrčati, dotrčati, istrčati, pritrčati itd. Pa ipak, mislim da ove glagole ne bi trebalo koristiti ovako kako ih mnogi novinari koriste. Zato ću vam, prvo, ispričati jedan vic:

„Kako Zemunac objašnjava brici kako treba da ga ošiša?

Brate, sa obe strani mi slobodno  jebi mater, a odgore me ispoštuj!“

Da li je oblik ispoštovati nastao među političarima, ekonomistima i modernim menadžerima ili lopurdama, siledžijama i banditima iz Zemuna (koji ovde označavaju kriminalce uopšte) ne znam. Ali da su ga raširili novinari – to znam. Nije im smetalo što je potpuno nepotreban, što je veoma ružan i što, kad god se upotrebi, asocira na kriminalce. Ne zbog vica, naravno, nego što narod sasvim dobro razume da se i oni koji se ne računaju u gangstere, a zna se koji su to lјudi, ne računaju „zvanično“. Upotreblјen u značenju poštovati (nekoga ili nešto) do kraja, glagol ispoštovati ništi značenje glagola poštovati – poštujemo, uvek, nekoga ili nešto bezrezervno, do kraja, ili ne poštujemo. Ne može do pola. Eto, zato je ovaj glagolski oblik nepotreban.

A svršeni glagol iskontrolisati znači isto što i raniji oblik prekontrolisati: pažlјivo kontrolisati deo po deo, red po red i tako do kraja. Ova dva glagola su sinonimi, pravi, a sinonimija je živa, lepa i korisna pojava u jeziku. I meni ne pada ni na kraj pameti da negodujem zbog postojanja sinonima, već negodujem zbog toga što u tekstovima naših novinara, a pod uticajem govora velikog broja novoustoličenih i/ili popularnih ništarija, iskontrolisati nije sinonim glagola prekontrolisati. Evo pogledajte:

„Zadatak da iskontroliše sprovođenje ove odluke imaće inspekcija.“

            „Proteklih dana iskontrolisano je izdavanje fiskalnih računa.“

U prvom primeru novinarka „Novosadske televizije“ saopštila nam je da će inspekcija pažlјivo, detalј po detalј, kontrolisati sprovođenje odluke (nije važno ni koji ni čije) do kraja, sigurno svesna da to nije tačno, ma od koga dobila ovakvu informaciju. Gde bi nam bio kraj da se u našoj zemlјi tako radi! Da li je bila svesna da nam je saopštila još nešto: sprovođenje odluke kontrolisaće se tada (sada) i nikad više. Eto to nam je rekla upotrebivši svršeni glagol iskontrolisati. Ni u drugom primeru, koji je prepisan iz „Večernjih novosti“, nije trebalo upotrebiti oblik iskontrolisati zato što ovako sročena rečenica prenosi informaciju da su kontrolisani svi, sve firme i privatnici koji su obavezni da izdaju fiskalne račune i, još, da je kontrola završena. Verujete li ovako sročenim informacijama?

Iako je pogrešna upotreba glagolskog oblika ispratiti nastala iz iste mimetičke i modne potrebe dobrog dela naših novinara, sa njim stvari stoje nešto drugačije. Šta je pogrešno ako već sam glagol nije pogrešan? Pročitajte prvo ovaj niz izraza koje svakodnevno slušamo ili čitamo u svim (baš u svim) medijima: ispratiti predstavu, ispratiti film, ispratiti manifestaciju, ispratiti utakmicu, ispratiti sednicu i uporedite ga sa ovim izrazima: ispratiti dete u školu, ispratiti prijatelјa na put, ispratiti koleginicu u penziju, ispratiti devojku do kuće (da li se to još uvek radi?). I evo: dok glagolski oblik pratiti ide, u našem jeziku, i uz živa bića i uz nežive pojmove, oblik ispratiti može se upotreblјavati samo za živa bića.

A šta ćemo s avionom, ili suncem? Možemo li pogledom ispratiti let aviona, zalazak sunca? Možemo, možemo! Međutim – radnju, ispraćaj, ovde vrši pogled.

Za kraj nešto sasvim lično:

Kad god čujem, ili pročitam, da su mediji ispratili neki događaj, zamislim kako na nekoj stanici, na peronu, masa novinara maše rukama i belim maramacima nekom Događaju dok voz polako napušta stanicu. Pratili ga, mahali mu i ispratili ga. Tog čoveka sa čudnim imenom.“.