Blog

Onima koji se spremaju za prijemni ispit šaljem poruku: Znam da imate tremu i bojazan od neizvesnog. Sve vam je zbrkano u glavi, mislite da imate malo vremena, da ste mogli još nešto da pročitate, naučite.

Prema tome, ne zamerite ništa ovom jadnom, skuvanom tekstu, koji se vuče, puzi, valja po beloj hartiji, dahćući i čekajući da ga ostavimo na miru. Dovoljno je što smo ga naslovili ovako, naslovom jedne ne naročito kvalitetne američke serije koju smo voleli devedesetih

“Jedva čekam sutra! Da se konačno škola završi. “ – čujem komentar jedne učenice iz prvog razreda.

Sedimo u kafiću. Nas nekoliko, muškarci i žene. Pored nas su neki klinci, srednjoškolci. Razgovaraju glasno (isuviše glasno), a svaka poštapalica im je brate ili buraz, pa brate, pa buraz, pa brate, pa buraz…

Danas je u našoj školi svečana dodela diploma i svedočanstava maturantima, tehničarima vazdušnog i tehničarima drumskog saobraćaja. Još jedna generacija odlazi.

Mesec maj je mesec maturanata. Za njih se završava školska godina. Kraj jednog doba. Početak novog. Bliži zrelosti i odraslom dobu.

Da si zanemeo prošavši kroz kapiju Dečana. Nije to bilo putovanje.

Svetski dan bez duvanskog dima obeležava se 31. maja. Inače, u Srbiji se obeležava i Nacionalni dan bez duvana (31. januara).

Period koji ih čeka, između osamnaeste i dvadeset prve, možda je i najlepši period mladosti. Esencija mladosti. Definitivno si zreo, a opet, klinac si još uvek, realno. Dakle: stanje idealno.

Evropski dan parkova se obeležava s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Slogan koji prati ideju je „Zdravi parkovi, zdravi ljudi“.

Ni u ovim vremenima i ograničenjima usled pandemije naša Srednja stručna škola u Novom Sadu nije zapostavila saradnju sa svojim susedima Pokrajnskim zavodom za zaštitu prirode

Ne postoji ni napred, ni nazad, ni levo, ni desno. Postoji samo: sve. Tako je kada si mlad. I kada kasno proleće šumi u vazduhu, ušima i krvi. A naročito je tako kada si maturant.